MEDZIDIJA
Dalje smo se uputili ka mestu Medzidija, koje je dobilo ime po
sultanu Abdul Medzidu. Tu smo došli zbog spomenika poginulim borcima I srpske
dobrovoljačke divizije. Naime, tokom I svetskog rata Austrougarska je, naravno,
mobilisala u vojsku i Srbe sa svoje teritorije (Bosne i Hercegovine, Vojvodine,
Hrvatske). Iz krajnje praktičnih razloga gledali su da njih ne šalju na Srbiju,
već su ih upućivali na druge frontove. Srbi poslati na istočni front masovno su
dezertirali i predavali se Rusima. Od njih je formirana u Odesi srpska
dobrovoljačka divizija, koja je brojala skoro 19.000 vojnika. Za komandanta je
postavljen Stevan Hadzić, koji je sa još 132 oficira došao sa Krfa i preuzeo
komandu. Najviše boraca bilo je iz Vojvodine: Banaćana oko 4.000, Bačvana oko
1.500, Sremaca i Baranjaca oko 3.000, zatim slede Srbi iz Slavonije, Like,
Korduna, Hercegovci, Bokelji, Dalmatinci. Treba reći i da je bilo nešto
jugoslovenski nastrojenih Hrvata i Slovenaca.
Svoje glavne bitke I srpska dobrovoljačka
divizija vodila je u Dobrudzi od 25. avgusta do 12. oktobra 1916. godine. Borci
ove divizije su se i te kako dobro pokazali u tim borbama, ali su i njihovi
gubici bili veliki, tako da je na kraju preko 50% njenih vojnika bilo izbačeno
iz stroja. Njih 800 je poginulo, a 7.000 ranjeno.
Kasnije je formirana i II srpska
dobrovoljačka divizija i od te dve divizije stvoren je korpus, koji je brojao
oko 40.000 ratnika. Njime je komandovao general Mihajlo Živković. Onda su
usledila revolucionarna dešavanja u Rusiji. Situacija je postajala sve
haotičnija. Neki od srpskih dobrovoljaca su se pridružili crvenoarmejcima, a
zabeleženi su i slučajevi Srba koji su prešli na stranu kozaka i borili se
protiv komunista. Doneta je odluka da se srpski dobrovoljci prebace na Solunski
front. Deo njih je prevežen do severnih luka Murmansk i Arhangelsk, gde su
ukrcani u brodove i nakon što su oplovili celu Evropu stigli su u Solun. Tu im
je pridodato još vojnika i od njih je formirana Vardarska divizija. Druga
divizija, kao i deo I ukrcana je na vozove i posle tri meseca putovanja
Transibirskom železnicom stigla je do Kine. Zatim je brodovima, preko
Singapura, Indije i Egipta, nakon ukupno više od pola godine, i ova grupa od
12.500 srpskih dobrovoljaca došla u Solun.
Spomenik u Medzidiji napravljen je u obliku
piramide. Obložen je belim venčačkim mermerom koji je donešen iz Srbije. Nalazi
se na pravoslavnom groblju. Podignut je 1926. godine, a otkrili su ga
Aleksandar I Karađorđević i Ferdinand Rumunski. Na vrhu piramide je grb kraljevine
SHS, a ispod sledi tekst „Junacima I srpske dobrovoljačke divizije palim u
Dobrudzi u borbama od 25. avgusta do 12. oktobra 1916. za oslobođenje i
ujedinjenje. Zahvalna otadzbina kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca“. Ispod se
nalazi sličan prigodni tekst na rumunskom jeziku.
Posle Medzidije odvezli smo se do obližnje
varošice Murfatlar, pored koje se nalazi neka pećinska crkva sa zanimljivim
srednjovekovnim grafitima, međutim zbog konzervatorskih radova nije je bilo
moguće posetiti. Šta da se radi, pravac Crno more i Mamaja! Polovina naše
družine otišla je u Konstancu, a druga polovina na plažu. Ja sam bio u ovoj
drugoj polovini, pošto sam prošle godine proveo čitava tri dana u Konstanci. Uh,
što mi je prijalo brčkanje u moru, a i večernje bazanje promenadom punom
turista. Posle par dana jurcanja, baš mi je trebalo ovako opušteno popodne.
Нема коментара:
Постави коментар