HOREZU I KOZIJA
Po treći put za redom krenuo sam u Rumuniju. Reših da završim sa
ovom državom, tj. da obiđem sve što sam zacrtao. Zapravo, cilj ovog putovanja
nije bila samo Rumunija, već i Moldavija, a podrazumevalo se i njen otcepljeni
deo – Pridnjestrovlje. Na put je krenulo nas četvoro i to automobilom. Prošli
smo kroz najlepši deo Srbije, kroz Đerdapsku klisuru i u Rumuniju ušli preko
hidroelektrane nedaleko od Turn Severina. Tu smo se nakratko zaustavili da
promenimo nešto para i odmah se uputili dalje. Nema zajebavanja, gust nam je
bio raspored na ovom putovanju, jer smo bili ograničeni brojem dana.
Prošli smo kroz grad Targu Žiju, koji je
poznat po nekom velikom vajaru Konstantinu Brankušu, za koga, da budem iskren,
dotle nisam čuo. Kažu da je on jedan od najistaknutijih skulptora 20. veka. U
ovom mestu ima i nekoliko njegovih spomenika, ali mi smo produžili dalje. Šta
ću kad sam seljak i kada me ne zanima moderno vajarstvo.
Zaustavili smo se tek kod manastira Horezu.
Osnovao ga je Konstantin Brankovanu 1690. godine. Po ovom vlaškom vladaru
nazvan je posebni arhitektonski stil, a manastir Horezu predstavlja remek delo
tog rumunskog graditeljskog pravca, zbog čega je upisan na Uneskovu listu
svetske kulturne baštine. Pojednostavljeno rečeno, radi se o mešavini
vizantijske i osmanlijske arhitekture sa renesansom i barokom. Toliko o Brankovanu
stilu, da ne tupim više, a i već sam ranije nešto pisao o tome.
 |
| Manastir Horezu. |
Ime Horezu, navodno, se dovodi u vezu sa
rumunskim nazivom za sovu (huhurezu), jer su prema legendi, zbog Turaka, radovi
na izgradnji izvođeni noću, te su ove ptice bile jedino društvo neimarima.
 |
| Manastir Horezu, crkva sv. Konstantina i Jelene. |
Glavna manastirska crkva posvećena je sv.
Konstantinu i Jeleni. U okviru manastirskih zdanja nalaze se i crkva Bolnica iz
1696. godine, kao i crkva sv. Arhanđela iz 1698. godine. Za živopis u
katolikonu (glavnoj crkvi) zaslužan je poznati grčki freskopisac Konstantin,
koji je u ovom manastiru osnovao i slikarsku školu. Iako me generalno ne
zanimaju previše crkve mlađe od srednjeg veka, Horezu je vredelo posetiti. Nema
šta, impozantno, zanimljivo, ma odlično!
 |
| Manastir Horezu, trpezarija. |
Sledeći na redu bio je manastir Kozija.
Nalazi se na obali reke Olt, a podigao ga je vlaški knez Mirče I Stariji
(1386-1418), otac Vlada II Drakula. Protiv njega su se u bici na Rovinama 1395.
godine, kao turski vazali borili i brojni naši velikaši, a neki su u tom boju i
izgubili glave, kao kraljević Marko i Konstantin Dragaš.
 |
| Manastir Kozija. |
Manastir Kozija podignut je 1388. godine i
bio je utvrđen jakim bedemima. Sama crkva je trikonhalna, a iako je više puta
prepravljana i pored toga je jasno uočljiva njena sličnost sa srpskim
srednjovekovnim crkvama tzv. moravske škole. Nema sumnje da je Mirče Stariji
izgradnju ove crkve poverio srpskim zanatlijama. Kozija sa svojim srpskim, tj. vizantijskim
karakteristikama nije usamljen slučaj na teritoriji današnje Rumunije.
Bogomolja sa takvim odlikama ima još u Vlaškoj, pa i u Moldaviji. Naime, te dve
oblasti su prilično kasno ušle u vizantijsku kulturnu sferu. To se desilo tek
pošto su se oslobodile ugarske vlasti i nakon što su se opredelile za crkvenu
jurisdikciju carigradske patrijaršije, Vlaška 1330. godine, a Moldavija 1365.
godine. Onda, kada su Turci zauzeli Carigrad, Bugarsku i Srbiju, vizantijsko
graditeljstvo nastavilo je da živi u Vlaškoj i Moldaviji, pošto su ove dve
oblasti imale poluslobodan status. Inače, smatra se da je za moravski uticaj u
vlaškoj arhitekturi konkretno zaslužan svetogorski monah, Srbin, Nikodim.
 |
| Manastir Kozija. |
Nedaleko od manastira, sa druge strane reke
Olt, nalaze se skromni ostaci rimske tvrđave Arutela, koja je bila deo rimskog
limesa Alutanus. Ovaj sistem utvrđenja pružao se dolinom reke Olt i branio je
istočnu granicu rimske provincije Dakije. Kastra Arutela je osnovana 138.
godine. Kao što rekoh, malo toga je sačuvano od ovog rimskog logora. Deo je
odnela reka. Pošto zidovi utvrđenja nigde ne prelaze visinu temelja, Rumuni su
jedan deo bedema sa kapijom i kulama rekonstruisali.
 |
| Kastra Arutela. |
To bi bilo to za prvi dan. Uputili smo se ka
obližnjem gradiću Kalimanešti, gde smo rešili da prenoćimo. Iako se radi o
banjskom mestu, sa puno hotela i pansiona, pomučili smo se dok nismo pronašli nekakav
smeštaj.
Нема коментара:
Постави коментар