SBORJANOVO
Ujutro smo se iz Madare
uputili ka selu Sveštari u čijoj blizini se nalazi jedan od najznačajnijih
tračkih tumula. Posle gotovo 100 kilometara vožnje, od čega dobar deo po
očajnom putu, stigli smo. Ova oblast poznata je kao Sborjanovo, a zovu je i
Sveta zemlja Geta. Geti su tračko pleme koje je ovde ostavilo puno svojih
tragova. Najznačajnija od svega je, već pominjana, humka u kojoj se nalazi
veličanstvena grobnica sa karijatidama. Osim ovih ženskih skulptura na jednom
od zidova sačuvan je i mural. Izgrađena je krajem 4. veka pne.
 |
| Trački tumuli kod Sveštarija. |
U ovu grobnicu može da se uđe samo sa
vodičem. Prvo se prolazi kroz neka automatska vrata sa šifrom. Unutra je
zabranjeno fotografisanje, a boravak je ograničen na 18 minuta. Zbog toga je
bugarska “vodičica” pričala kao navijena. Zanimljiva
joj je bila ta priča. Iako sam dovoljno stručan, a i pre puta sam malo proučio
arheološku i istorijsku literaturu vezanu za mesta koja smo planirali da
posetimo, ipak sam saznao i nešto novo. Na primer, zanimljiv mi je bio podatak
da su antropološke analize potvrdile da su Geti bili vegeterijanci, kao i da je
u Sborjanovu pronađena srednjovekovna statueta Bude. Ovo sa Budom je
zanimljivo, ali i nije tako čudno, s obzirom da su ovim prostorima prozujali
razni nomadi koji su došli iz Azije. U blizini ove humke ima još nekoliko
tumula, a posetiocima je omogućen ulazak u još dve, daleko skromnije.
 |
| Getska grobnica. |
Nastavili smo dalje i na kratko se
zaustavili kod ostataka getskog grada Helisa. Očekivano, nije tu imalo baš
mnogo šta da se vidi, te smo produžili do Demir Baba teke. Radi se o šiitskom,
tačnije alavitskom mauzoleju iz 16. veka. U njemu se nalazi grob Demir Babe,
alevitskog sveca. Građevina je sedmougaone osnove, sa kupolom, a u nju se ulazi
kroz jednu pravougaonu prostoriju sa piramidalnim krovom. Smatra se da je ovo
mesto bilo sveto i Tračanima, a za neku stenčugu na kojoj leži mauzolej kažu da
je getski žrtvenik. U dvorištu ovog kompleksa izvire nekakav sveti izvor, a na
ulazu se nalazi stara balkanska kuća, ispod čijeg trema se izležavao jedan
ogroman pas, potpuno nezainteresovan za našu posetu. Sve je bilo širom
otvoreno, a nigde nije bilo žive duše, izuzev tog dzukca. Inače, ceo ambijent
oko ove muslimanske svetinje je prijatan. Smeštena je na dnu jedne doline,
obrasle šumom. Navodno su neka nedavna istraživanja dokazala da je baš na ovom
mestu najčistiji vazduh u celoj Bugarskoj.
 |
| Demir Baba teke. |
U unutrašnjosti mauzoleja centralno mesto
zauzima grob Demir Babe. Zidovi su ukrašeni tipičnim islamskim motivima, a na
njima vise slike Alija, ćilim sa prikazom Meke i neke zastave sa arapskim
natpisima. Deo gde se pale sveće je sav izgaravljen. Da, da, alaviti pale sveće,
i ne samo to! Za mnoge od njih ramazanski post nije obavezan. Neki smatraju da
nije obavezan ni odlazak u Meku. Oni koji ipak tamo idu, ne pridržavaju se
sunitskih pravila tokom hadza. Za pojedine alavite hodočašće je odlazak u
prirodu, tj. na neke planine. Ne praktikuju zekat, odnosno obaveznu milostinju.
Monogami su, a žene se mole zajedno sa muškarcima i ne moraju da nose marame.
Ne klanjaju pet puta na dan. Po njima svega toga nema u Kuranu i kažu da su sve
to izmislili suniti. Suniti ih smatraju jereticima, a ovi njih fanaticima, koji
se ponašaju kontradiktorno u odnosu na Kuran. Dalje, slave Noruz, tj. persijsku
novu godinu, kao i Ašuru odnosno komemoraciju na mučenika Huseina, koji je
poginuo kod Kerbale. Slave i Hidirelez, tj. sveca Hidra, koga neki dovode u
vezu sa Svetim Ilijom. Negde se ovaj praznik zove Erdelez i praznuje se na
Đurđevdan. U svojim religioznim obredima koriste vino. Osim toga, kače trake
iscepane odeće po drveću oko svojih svetinja, bacaju pare na svetačke grobove,
ljube dovratke na svetim mestima itd.
 |
| Demir Baba teke. |
Alaviti su mistična šiitska, sufijska grana
islama i oni su pratioci i poštovaoci Muhameda, Alija, 12 imama, kao i
alavitskog sveca iz 13, veka Hadzi Bektaš Velija. U bliskoj su vezi sa
bektašijama. Veruju u jedinstvo Alaha, Muhameda i Alija. Teško je definisati
njihovu veru, pošto u tome sami nisu jedinstveni, a baš i nemaju neki centralni
autoritet. Uz to su mnoga njihova učenja usmeno prenošena, pa i otuda eto
brojnih razlika.
 |
| Demir Baba teke. |
Poznati su i pod imenom Kizilbaši (Crvene
glave). Najviše ih ima u Turskoj, dok ih je u Bugarskoj svega par hiljada. Oni
su potomci turkmenskih plemena, koja su u srednjem veku naseljavala predele
Centralne Azije. Zapravo, bili su neka vrsta šiitske, etno-religijske, vojne
grupacije, koja je izuzetno bila važna safavidskoj (iranskoj) državi, kojoj su
služili i koja ih je podržavala. Krajem 15. i početkom 16. veka naselili su se
u Azerbejdzanu i Maloj Aziji. Kao šiiti nisu baš bili dragi Osmanlijama, te su
ih ovi često raseljavali i tako jedan deo njih je završio u Bugarskoj.
Posle posete Demir Baba teke produžili smo
dalje raspalim putem na sever, ka Dunavu i gradu Ruse.
Нема коментара:
Постави коментар