Nepal 2014. (2. deo)

DURBAR SKVER

   Centralno mesto Katmandua je Durbar skver. Reč durbar znači “palata”. Osim kraljevske palate na ovom trgu se nalazi i veći broj hramova. U pitanju su hinduistički hramovi, koji grubo mogu da se podele na svetilišta tipa pagoda i šikara. 

Durbar skver.

Hramovi tipa pagoda i šikara, jedan pored drugog.

   Ova prva vrsta je tipična nepalska, tj. nevarska (Nevari su jedan od naroda Nepala). U principu to je građevina od cigala sa nekoliko krovova u par nivoa. Najniži krov je ujedno i najveći, dok su ostali sve manji i manji. Koliko sam video, ima ih sa 3, 4 ili 5 krovova. Najčešće su ovi hramovi postavljeni na prilično velikim stepenastim osnovama. Kažu da je pagoda, kao vrsta građevine, upravo nastala u Nepalu odakle se proširila po Aziji. Navodno su nevarski majstori još u 13. veku odlazili u Kinu, da bi za Kublaj kana gradili ova zdanja

   Drugi tip svetilišta naziva se šikara i indijskog je porekla, a na sanskritu se prevodi kao “planinski vrh”. To su šiljate, da kažem uslovno, kupaste građevine. Osim ovih religijskih objekata na Durbaru ima i nekoliko spomenika, kao što su stub kralja Pratap Mala ili reljef boga Šive. Tu je i kastamandap, odnosno paviljon koji je služio kao centar za posetioce prilikom dolaska na verske ceremonije. Po ovoj građevini Katmandu je dobio ime.

Šivin reljef.

   Za razvoj Katmandua od presudnog značaja bio je njegov položaj. Naime, on se, kao i ostala mesta u ovoj dolini, nalazio na trgovačkom putu između Tibeta, tj. Kine i Indije. Trgovci i karavani koji su putovali iz Kine za Indiju morali su da pređu Himalaje tokom letnjih meseci, jer je zimi to bilo gotovo nemoguće. Međutim, kada bi se spustili u dolinu Katmandua, tu su bili primorani da stanu i čekaju da prođe sezona kada je malarija posebno rasprostranjena u južnim delovima Teraija (južni deo Nepala). I obrnuto, oni koji su dolazili iz Indije, morali su da malarične predele prođu kada je rizik od ove bolesti mali, a onda da u Katmanduu čekaju da dođe vreme kada se može preko Himalaja.

   Nema šta, Durbar skver je fenomenalan i više puta sam ga tokom svog boravka posećivao. Obišao sam svaki hram, palatu i dvorište. Rezbarije i isklesana božanstva na drvenim delovima svetilišta su neverovatni. Ne znam da li sam igde video bolja umetnička dela u drvetu. Pa, ipak nisam osetio ono uzbuđenje, koje sam ranije doživeo obilazeći neka druga drevna mesta po svetu. Nije problem u Durbar skveru, već jednostavno mene više zanimaju neke druge starine. Ukapirao sam tokom razgledanja znamenitosti ovog trga da sam svojevremeno mnogo više vremena provodio ispred nekog običnog rimskog nadgrobnog spomenika ili skromne vizantijske crkvice, nego recimo nekog hrama Katmandua, koji je po svim merilima daleko vredniji. U svakom slučaju, to što mene ne zanimaju toliko hindu i budistički spomenici kulture, svakako ne umanjuje ni njihov značaj, ni njihovu lepotu.

Dvorište palate.

Ulaz u palatu.

   Većina građevina Durbara potiče iz 17. i 18. veka, mada ima i onih starijih. Mnogo toga je obnovljeno nakon katastrofalnog zemljotresa, koji je 1934. godine pogodio nepalsku prestonicu.

   Tokom svakog mog dolaska na Durbar skver praktikovao sam da određeno vreme provedem samo sedeći na vrhu stepenaste baze nekog od hramova i posmatram sa visine atmosferu koja vlada na trgu. Ovo sedenje po stepenicama svetilišta i kuliranje je prilično rasprostranjeno i među Nepalcima. Najniži delovi, kod onih na obodu trga služe da na njima prodavci povrća, ili venaca od cveća, izlože svoju robu. Upravo ta atmosfera, to je ono što je na mene ostavilo najjači utisak u Katmanduu.