KUTAISI
Kiša je padala, bilo je hladno, a ja sam se ukrcao u
maršutku koja je išla za Kutaisi.
Razboleo sam se. Temperatura mi je bila povišena i sav sam bio slomljen. U
maršutki sam popio duplu dozu nekog leka. Posle tri i po sata vožnje stigli smo
u Kutaisi, drugi po veličini gruzijski grad.
Kutaisi
ima oko 180.000 stanovnika. Grad je imao burnu istoriju i bio je jedan od
glavnih gradova antičke Kolhide. Krajem VIII veka Lav II, knez Abhazije,
otkačio se vizantijske vlasti, proglasio sebe kraljem Abhazije, i preneo
prestonicu iz Anakopije u Kutaisi. Godine 1001. abhazijski kralj Bagrat III uspeo
je da ujedini pod svojom vlašću zapadnu i istočnu Gruziju. U Kutaisu se
krunisao 1089. godine čuveni gruzijski kralj David Graditelj. Kutaisi je bio
politički, ekonomski i kulturni centar sve do 1122. godine, kada je tu ulogu
preuzeo Tbilisi, nakon što ga je David oslobodio od Arapa. Posle Tamerlanovih
pohoda u XV veku Kutaisi je ponovo bio centar zapadne Gruzije. Usledio je
dugački period turske okupacije, sve do 1770. godine, kada su Gruzijci uz pomoć
Rusa oslobodili grad.
Najpoznatija građevina Kutaisa je katedrala Bagrati. Tačnije, u pitanju
su ostaci jedne od grandioznijih gruzijskih crkava. Ova katedrala iz XI veka
nalazi se na jednom brdu iznad reke Rioni. Podigao ju je kralj Bagrat III,
ujedinitelj Gruzije. U vreme moje posete vršeni su radovi na restauraciji ili
čak rekonstrukciji crkve. Inače, ova crkva osim što je bila versko središte
gruzijskog kraljevsta, predstavljala je i simbol ujedinjenja Gruzijaca. Deo
crkve, uključujući i kupolu, nastradao je 1692. godine prilikom turske
invazije.
 |
| Bagrati katedrala |
Odmah
pored katedrale nalaze se ostaci palate, tj. citadele iz VI veka. Godine 1769.
kralj Solomon I od Imeretija i jedan ruski general su sa susednog brda, preko
puta reke, bombardovali ovo utvrđenje, jer su u njemu bili Turci. Između
ostalih stvari, na ovom delu lokaliteta mogu se videti i brojni pitosi, koji su
ukopani u zemlju, a koji su služili za čuvanje vina. I dan – danas vino se u
Gruziji skladišti na ovakav način. Inače, kad smo već kod vina, neka novija
istraživanja su navodno dokazala da je najstarije vino na svetu proizvedeno u
Gruziji.
Nakon
razgledanja katedrale Bagrati otišao sam do obližnjeg Đorđevog hostela. Izgleda
da ovi gruzijski pansioni, hosteli itd., često šljakaju na crno, pošto ni ovaj,
kao ni onaj Tinin u Tbilisiju, nema nikakvu oznaku, tablu ili natpis. Kod Đorđa
je bilo smešteno podosta stranaca. Smeštaj je bazičan, ali pristojan, a Đorđe
je OK tip. Slušao sam ga kad nekim od gostiju priča o Abhaziji i Osetiji i o
tome kako su ih pokvareni Rusi zajebali. Inače, izgleda da Đorđe voli SAD. Ima
okačenu američku zastavu na zidu, kao i jednu fotografiju na kojoj je on, sav
doteran, sa američkom zastavom na dočeku Buša, kada je ovaj moron dolazio u
Gruziju. Od mnogih Gruzijaca sam čuo tu priču kako se uzdaju u SAD i zapadnu
Evropu da uz njihovu pomoć povrate izgubljene teritorije. Izgoreše od želje da
uđu u NATO. Ja kao pritajeni rusofil, uspevao sam da oćutim i da im ne kažem: “Pa
što ste se bre kurčili! Nećete da budete dobri sa Rusima, već sa Amerima!
Hoćete u NATO, e pa bato ne mož’ tek tako da se zajebavate
bukvalno na pragu Rusije”!
Nakon što
sam predahnuo koji minut, krenuo sam u obilazak Kutaisa. Nekim strmim
stepeništem spustio sam se do reke Rioni i prvo obišao četvrt Mtsvane Kvavila,
gde je nekad živela brojna jevrejska populacija. Nakon nezavisnosti Gruzije
više od 1.000 jevrejskih familija iselilo se u Izrael. Tu se i sada nalaze dve
sinagoge. Nakon Mtsvane Kvavile nastavio sam da besciljno lutam Kutaisom. Šta
reći o ovom gradu? Naiđeš na poneku zanimljivu i
najčešće oronulu staru kuću, pa onda na neku odvratnu, takođe oronulu sovjetsku
zgradu, pa na neku novu sređenu i sve tako redom. I ovde, kao i u svim drugim
gruzijskim gradovima, ima bede koliko hoćeš.
 |
| Kutaisi |
Konačno
je na red došla i večera. mtsvadi, tj. šašlici su bili žilavi, ali je porcija
bila velika. Posle klope jedva sam se popeo onim stepenicama do hostela. Odmah
sam otišao na spavanje. Groznica me je tresla samo tako. Legao sam obučen,
pokrio sam se svime čime sam mogao, ali mi je i dalje bilo hladno. Nije ni čudo
da sam se razboleo, kad se samo setim koliko sam puta samo pokisnuo na ovom
putovanju.
 |
| Kutaisi |
Нема коментара:
Постави коментар